<Предраг М. Девић>

Сајт je у изради

Мед

Мед је густа слатка сирупаста материја, производ медоносних пчела (лат. Apis mellifera или Apis mellifica) добијен од сабраних воћних и других сокова прерађених у пчелињем желуцу.[1] Излучени сок одложен поклопљеном саћу хемијским реакцијама претвара се у мед. Према врстама биљака од које се добија, мед се разврстава у монофлорни (мед добијен од само једне врсте биљке, на пример, багрема) и полифлорни мед (мед добијен сакупљањем нектара са више врста биљака, као на пример, ливадски мед, шумски и др.). Мед је најважнији пчелињи производ, познат у људској исхрани још од праисторијског доба.

Show Less

По дефиницији, мед је чисти производ у коме нема додатака било које друге супстанце.

Мед добија своју слаткоћу од моносахаридафруктозе и глукозе, и има исту релативну слаткоћу као и гранулирани шећер.

Он има атрактивна хемијска својства за печење и особени укус због чега неки људи преферирају мед у оносу на шећер и друге заслађиваче. Већина микроорганизама не расте у меду, тако да се запечаћени мед не квари, чак ни након неколико хиљада година.

Први знаци о коришћењу меда јављају се у сумерским и вавилонским текстовима писаним клинастим писмом. У почетку се користио као обредно средство у поливању праговакућа и жртвеника. У мешавини са вином, мед се користио за поливање клинова светих грађевина. Мед се спомиње и у Библији, Курану и у списама многих грчких писаца.

У Египту се мед користио приликом балзамовања. У великом броју домаћинстава употребљавао се као заслађивач. Због своје драгоцеости служио је и као средство плаћања а веровало се и да животиње храњене медом представљају посебан дар боговима.

У Античкој Грчкој мед се најчеште користио као дар боговима и душама умрлих. Грци су сматрали да је Медовина, алхохолно пиће са медом, свето пиће Олимпа.

У Европи се мед користио најчешће за исхрану, прављење малтера и напитака и као лековито средство. У Немачкој је током 11. векапиво заслађивано медом, а немачки феудалци су свој данак плаћали у пчелињем воску и меду.

На Америчким континентима колонизацијом Шпаније у 16. веку откривено је да су мексички и централноамерички домородци били искусни пчелари. Северноамерички народи називали су европске пчеле за муве белог човека.

Сама реч мед потиче од праиндоевропскогmedhu што се у старословенском транскриптовало као медъ, у литванскомmedus, у енглескомmead (медовина), у санскритуmadhu, у грчком μεθυ (Вино), а у староирском mid. Тако су настали изрази у осталим индоевропским језицима, а понекад је назив добијен сличношћу с нечим другим (у германским језицима означава нешто златножуто) или пак заменом значења.

Мед је мешавине од преко 70 разноврсних састојака. Тачан састав меда зависи од мешавине цвећа и биља чији нектар пчеле скупљају. Преко 80 % меда чине угљени хидрати. Најзаступљенији су фруктоза и глукоза са преко 60 %. Нешто мање од једне петине је вода, које најчешће има око 17 %, док је сахароза (стони шећер) заступљена до 9 %.

Количина воде у меду утиче на његову вискозност, тежину и кристализацију. Уколико је процентуално вода заступљенија, мед ће бити вискознији, а кристализација ће касније наступити. Вода је, у зависно од врсте меда, заступљена од 15% до 20%. Међутим заступљеност воде мења се приликом кристализације.

У састав меда улази и преко 20 киселина процентуално заступљене са око 0,50 %. Заступљеност киселина и њихова pH вредност зависи од врста биља од којих је мед произведен, али и од географског локалитета.

Због велике коцентрације хранљивих материја, мед се користи и у хранљиве и у лековите сврхе. Мед је посебно богат витаминима B и E групе, од којих највише има рибофлавина (око 40 g у 100 меда).Мед је првенствено мешавина два моносахарида. Она има слабу водену активност пре свега због веза молекула воде за молекуле шећера. Мале количине расположиве воде остаје микроорганизмима, што је неповољна средина за њихов развој.

Водоник-пероксид у меду се активира разблаживањем. За разлику од медицинског 3% водоник-пероксида, у меду је присутан у концентрацији од свега 1 mmol/L. Гвожђе у меду оксидујекисеоник (слободни радикали) ослобађајући водоник-пероксид:

C6H12O6 + H2O + O2C6H12O7 + H2O2[10]

Када се користи у свакодневном животу (на пример за санацију рана), водоник-пероксид се ствара разблаживањем са телесним течностима. Тада реагује као антисептик.Киселост изражена у pH вредност меда креће се између 3.2 и 4.5.[11] Око 0,5 % меде чине киселине које доприносе његовом мирису и укусу. Органске киселине које се налазе у меду укључују и глукозне, метанске, сирћетне, млечна, оксолова, лимунске, јабукове, пироглуматске, глукозна-6-фосфатне киселине. Ниво њихове распрострањености утиче на непромењености броја микроорганизама. Уколико је pH вредност мања могући је благи раст бактерија

У 100 g меда налази се енергијска вредност од око 1320 kJ док иста количина шећера садржи 1600 kJ. Укупна количина угљених хидрата је 82.1g у 100g меда, односно 100g у 100g у шећеру.

1 kg меда има хранљивост исто колико и 50 кокошијих јаја, 3 kg рибе, 1 kg шунке, 2,5 kg телећег меса, 6 kg поморанџи или 10-12 kg поврћа.

Прополис

Прополис је смеша воска и лепљивих материја које пчеле сакупљају са пупољака вишегодишњих биљака. Пчеле учвршћују прополисом саће и затварају пукотине. Има дезинфекциону улогу воштаних ћелија и целог пчелињег станишта. Прополис садржи лако испарива етерична уља, која имају јасна изражена антимикробна дејства. По изгледу, прополис је смоласта материја жуто-зелене до тамно црвене боје; ако се дуже чува, постаје тамнији, и под утицајем сунца губи еластичност, има карактеристичан смоласт мирис и горак укус, а по структури је густ и хомоген.

Show Less

Прополис садржи 30% пчелињег воска, 40% смоле и балзама 5-15%, танина и нешто полена 5-10% етеричних уља. Делује против микроба, гљивица, вируса, запаљења; има анестетички утицај, спречава раст биљака и клијање семена, стимулише регенерацију ткива и повећава имунолошку реактивност организма.

Вековима, пчелари су претпоставља да пчеле затварају кошницу са прополисом да заштити колонију од елемената, као што су киша и хладни зимски бетрови. Међутим, у 20. веку истраживање је открило да су пчеле не само опстале, већ и напредовале, уз повећану вентилацију током зимских месеци, у већини умерених региона у свету. Постоје разни рецепти за прављење прополиса али најраспрострањенији на нашим просторима је рецепт са одмјером од 1 литар етил алкохола(96%) на 120 до 150 грама саструганог прополиса са кошнице.

Новија истраживанја показују да пчела прополис користе за

  • затварање алтернативних улаза у кошницу
  • припрема ћелија, пре него матица положи јаја у њих полирањем
  • спречавају труљење уколико у коњницу уђе миш или гуштер, сувише је тежак да га пчеле изнесу и оне га прекривају прополисом
  • Састав прополиса се разликује од кошнице до кошнице. Такође положај пчелињака и временски услови утичу да се појаљују разлике у саставу прополиса. Ту се налазе смоле са дрвећа (код нас топола и храст), воскови, етерична уља и још око 50 компненти у количинама мањим од 5%

  • [Из Википедије, слободне енциклопедије]





Please enter your text...

Gallery

You can now polish your website by simply clicking on the text. You can edit, move or delete the text as often as you like.

Н о в о с т и

Get to Know Us

This site was designed by AiDA, the Bookmark.com AI design assistant. Create your website in minutes.